Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

четвртак, 29. септембар 2011.

Обрисано по налогу аутора


Пејсаж из с-и Србије

29. септембар 2011. 14.25

Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана Стојковића "Нашијенци"

Напори антологичара и критичара Д. Стојковића остају некако по страни од наше књижевне јавности.
Да ли због малих тиража Стојковићевих антологија и њиховог тоталистичког торза?
Објављујући изборе из Стојковићевих антологија "Заветине" покушавају да скрену пажњу на огроман труд који је овај писац уложио у своје тзв. "ћошкасте антологије".

Видети више http://velikamagaza.blogspot.com/2011/09/blog-post_29.html

 Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

 ____________________________________

Miroslav Josic mjv@eunet.rs  29. септембар 2011. 17.16  - Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

Re: Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана  Стојковића Нашијенци"
Post. g. Lukicu,

   Vidim da ste na mrezu stavili moju pricu "Mesto i vreme", bez pitanja. To sto je ona objavljena u antologiji Gramatika smrti D. Stojkvica ili u casopisu Dometi (a bice mesta za nju i u nekoj mojoj knjizi), ne daje Vam pravo da "krcmite" (receno balkanskim jezikom) moju muku.
Poz. - MJV.
____________________________

Gospodine Josiću,
hvala na javljanju i upozorenju.
Ja spadam u one neprofitne srpske Veb izdavače, koji ispomažu pisce. U neku ruku, objavljujući Vašu prozu, i proze drugih pisaca, imao sam saglasnost da to uradim od strane izdavača i sastavljača spomenute antologije, Stojkovića.Drugim rečima, ja nemam nikakve koristi materijalne od publikovanja ni Vaše priče, ni priča drugih pisaca iz spomenute antologije. Obavestio sam Vas o objavljivanju,  dakle, postupiuo sam, čini mi se korektno. Ne razumem šta ja to "krčmim"; ali, pokušavam da se dosetim u čemu je stvar. Obrisao sam Vašu priču - sa stranica "Zelene magaze", pa je izvolite dalje, Vi - kako kažete - "krčmite".
Nadam se da ste sada zavoljni.

Sve najbolje,
Miroslav Lukic, upravnik 
Sazvežđe ZAVETINE


четвртак, 15. септембар 2011.

ФРАГМЕНТ ИЗ МЛАДОСТИ / Б. Тукадруз

Облутак постер.У близини Лепенског вира.
Знак препознавања

(11. 11. 1983. Увече уз кафу, у хладном претсобљу - Булевар АВНОЈ-а 109, прелиставајући  неке старе преписе.Припаљивао сам трећу цигарету.)

  

Сетио сам се једног фрагмента из прве објављене  књиге. Написао сам тих десетак редака као ученик трећег разреда гимназије. Био је то опис  зимске стихије, невешт...

            Путова сам возом од Мишљеновца до Звижда (постаја у суседном влашком селу Љешница). Још док сам силазио из воза, ошинула ме је камџија вејавице. Фијукала је кошава. Влашко село је било завејано. А до суседног, српског, Мишљеновца, низ пругу, пречицом, требало је најмање километар пешачити. Када се воз са два своја крвава полифемска ока изгубио у мећави, био сам једини путник на пустој успутној станици. Кренуо сам низ пругу према Пеку, натукао преко ушију шубару, ишао сам, ишао кроз ковитлац ; звиждала је Кошава, и схватио сам зашто су овом крају његови становници дали име Звижд. Чуо сам и арлаукање вукова у блиској даљини на  бреговима преко Пека. Ишао сам даље тврдоглаво, иако ми се по лицу ледио снег. Ја се нисам плашио неописиве мећаве и арлаукања курјака; бауљао сам кроз снег скоро до појаса, као кроз блато. Ишао сам и ишао све до Љешничке воденице ; чуо сам како реже воденичарови пси. Чуо сам да су се и врата воденице отворила. Прст се пред оком није видео, воденичар је довикнуо на влашком : - Има ли кога?

Популарни постови