Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

четвртак, 29. септембар 2011.

Обрисано по налогу аутора


Пејсаж из с-и Србије

29. септембар 2011. 14.25

Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана Стојковића "Нашијенци"

Напори антологичара и критичара Д. Стојковића остају некако по страни од наше књижевне јавности.
Да ли због малих тиража Стојковићевих антологија и њиховог тоталистичког торза?
Објављујући изборе из Стојковићевих антологија "Заветине" покушавају да скрену пажњу на огроман труд који је овај писац уложио у своје тзв. "ћошкасте антологије".

Видети више http://velikamagaza.blogspot.com/2011/09/blog-post_29.html

 Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

 ____________________________________

Miroslav Josic mjv@eunet.rs  29. септембар 2011. 17.16  - Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

Re: Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана  Стојковића Нашијенци"
Post. g. Lukicu,

   Vidim da ste na mrezu stavili moju pricu "Mesto i vreme", bez pitanja. To sto je ona objavljena u antologiji Gramatika smrti D. Stojkvica ili u casopisu Dometi (a bice mesta za nju i u nekoj mojoj knjizi), ne daje Vam pravo da "krcmite" (receno balkanskim jezikom) moju muku.
Poz. - MJV.
____________________________

Gospodine Josiću,
hvala na javljanju i upozorenju.
Ja spadam u one neprofitne srpske Veb izdavače, koji ispomažu pisce. U neku ruku, objavljujući Vašu prozu, i proze drugih pisaca, imao sam saglasnost da to uradim od strane izdavača i sastavljača spomenute antologije, Stojkovića.Drugim rečima, ja nemam nikakve koristi materijalne od publikovanja ni Vaše priče, ni priča drugih pisaca iz spomenute antologije. Obavestio sam Vas o objavljivanju,  dakle, postupiuo sam, čini mi se korektno. Ne razumem šta ja to "krčmim"; ali, pokušavam da se dosetim u čemu je stvar. Obrisao sam Vašu priču - sa stranica "Zelene magaze", pa je izvolite dalje, Vi - kako kažete - "krčmite".
Nadam se da ste sada zavoljni.

Sve najbolje,
Miroslav Lukic, upravnik 
Sazvežđe ZAVETINE


Нема коментара:

Популарни постови