Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

среда, 19. октобар 2011.

Невероватно је колико си непотребан / Предраг Чудић

(одломак из најновије књиге)

Корице Чудићеве књиге
    "...Невероватно је да се може поновити, чак и код нас, у историји слична судбина. Бувљака ће и даље бити на Булевару, звао се он Бул. Револуције или Бул. краља Александра.Код нас је све бувљак, бувљак је друго име овог поднебља, шта се овде нуди, second hand политика названа нове вредности, политички отпад.Стара гарда би да нма прода нове вредности. Нпова музика, певаљке старе. Често, све чешће ми се чини да после нашег турбо фолка, као природни наставак те уметности, мора увек доћи до нове макљаже ножевима.
    Да ли ће се у будућности поновити судбина М. Станисављевића?Шта ако је то наша законитост? Шта ако и убудуће такви писци буду налазили једино могуће склопниште по бувљацима, на дну, у срцу свог народа?Тај народ на бувљаку Булевара га није читао као што га нису читали академици, не дај боже, професори или други зналци и проценитељи. А он је савршено миран и невероватно непотребан правио невероватне рамове за слике и друге невероватне стварчице од дрвета, и у међувремену је писао. И данас после пет година он, невероватно непотребан, са прастаром истином о нама самим, као са ренгентским снимком о јадима српске душе, изнова, изненадно и непоновљиво својом истином голица силне оклопнике без мане и страха, оклопнике визија о пропасти српског царства и политичке курентности дате ситуације. Да, али ми смо људи саборни, ми као заједница, као организована једнородна заједница не подносимо ни присенак истине о својој непотребности. Нађу се и данас неки апсолутни почетници који ту и тамо ламентирају над његовом судбином (Какав песник, а без посмртних почасти!Каква неправда!)
    У мојој младости, почетком шесдесетих, Станисављевић је био један од првих међу нама који је осетио, да се више нема шта рећи на начин како је то чинио Миљковић. Заразно популаран после смрти, Миљковић је створио толико следбеника да је сваки други песник био српски Хераклит, а то све скупа је било, како је и сама једна његова књига поручила, ватра и ништа. Тој еуфорији јке допринела и једна књижица која је брже боље публикована и која је Миљковићево самоубиство објашњавала трагичном, неузвраћеном љубављу. Из идеолошких разлога нису смеле постојати сумње у друге разлоге смрти једног добитника, најмлађег добитника, високог државног признања.Писца стихова као што су Кад Тито говори као да звезде падају..."

          Предраг Чудић: Вејачи овејане суштине, Пожаревац, Едиција БРАНИЧЕВО, 2011, Библиотека AB OVO, књ. 19, 262 стр. - Одломак из есеја Невероватно је колико си непотребан, стр. 259-261
 

       

Популарни постови