Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

четвртак, 07. мај 2015.

Шесто коло едиције 'Десет векова српске књижевности'

КАДА је пре пет година покренута Антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", уз прве оцене да је реч о најзамашнијем издавачком подухвату у нас у последњих пола века, уследиле су и критичке опаске. За неке је то био мегаломански "патриотски" подухват, други су у избору за прву серију од 120 књига пронашли пуно празнина и пукотина (при чему су пренебрегли образложење шта ће бити у другој серији), трећима су била само важна дела одабрана из прошлог века, а било је и оних који су у антологији тражили себе. Ипак, едиција, у издању Издавачког центра Матице српске, крупним корацима напредује, па су рачунајући и ново тек објављено шесто коло, до сада изашла 62 тома на 25.000 страница.
Подсећајући на жестока оспоравања уз прозивање због "присвајања" писаца, а поводом објављивања антологије поезије старог Дубровника и Гундулићеве књиге, Миро Вуксановић, покретач и главни уредник Едиције, у разговору за "Новости" каже:
- Важно је за сваку културу, разуме се и за српску, да се назначи целовит књижевни корпус у њој, од најранијих времена до данас, и да се истовремено истакну облици језика и његовог писма. Зато смо у Антологију, којој је дванаести век са Светим Савом почетни и наш век завршни, по реду десети, уврстили жанрове усмене (народне) књижевности, средњовековне стихове, записе, повеље и житија, а потом најистакнутије представнике књижевних епоха и праваца, од ренесансе и барока до постмодернизма и садашње литерарне важности. Где је год на српском језику, на било којем његовом наречју и писму, у било којем добу, настајала литература трајне вредности, она мора бити заступљена у оваквој антологији, штампана по садашњим правописним нормама.
У шестом колу је 12 књига од којих су две антологије. У једној су, први пут после познатог избора Војислава Ђурића епске песме класичне десетерачке лепоте, удружене са песмама из рукописних и новијих збирки, а у другој су стихови и проза српских писаца 14. и 15. века: Немањићка житија, Јефимијина "Похвала кнезу Лазару", "Словољубве", "Данило", "Цамблак", "Јелена Балшић"... Своју књигу има и Лукијан Мушицки, веома значајан песник предвуковског доба и Драгутин Илић, који је остао у сенци свог брата песника. Заједничке књиге су добили Атанасије Стојковић, писац првог српског романа, и Јоаким Вујић, зачетник српског позоришта, као и Лаза Лазаревић са приповеткама и Јанко Веселиновић са "Хајдук Станком".
- Три прворедна песника, Васко Попа, Стеван Раичковић и Иван В. Лалић, у три засебна избора, и данас делују као поетски примери које морамо и читати и тумачити. Проза и есејистика Бошка Петровића и Слободана Селенића уверавају да су ова два писца неправедно скрајнути, као и српски Лопе де Вега Александар Поповић, који са својом књигом драма заокружује шесто коло Антологије - каже Вуксановић.
Он најављује седмо коло које је у припреми. Одабрани су наслови, потписани уговори са приређивачима и идућег пролећа појавиће се још 12 књига.
- То неће бити лако. Не утркују се да нам помажу. У Издавачком центру Матице српске нема стално запослених, а неће их ни бити, да би сав приход од објављених књига ишао за наредна кола. А када је нешто вредност по себи, не може му наудити нико.
ПРИРЕЂИВАЧИ
КЊИГЕ шестог кола су приредили: Љиљана Пешикан Љуштановић, Томислав Јовановић, Драгана Грбић, Мирјана Д. Стефановић, Снежана Милосављевић Милић, Мирко Ђукић, Владимир Гвозден, Драган Хамовић, Мирослав Максимовић, Соња Веселиновић, Јован Љуштановић, Славко Гордић и Марко Недић.
СТАЛНИ ПРЕТПЛАТНИЦИ- ИМАМО сталне претплатнике којима дајемо привилегију. Приметили смо да доста примерака узимају наши људи који раде у иностранству - истиче Вуксановић. - Већина библиотека у Србији има све досад објављене томове иако књиге набављају по прописима који забрањују куповину литературе. Школе таквих мука немају. У њиховим буџетима не постоји ставка за књиге. На наше писмо свим гимназијама у земљи нисмо добили ни један једини одговор. Изгледа да тамо нико више не чита. На факултетима су студенти књижевности заштићени тако што им је тачно одређен број страница за читање.
Објављено шесто коло Антологијске едиције 'Десет векова српске књижевности' | Култура | Novosti.rs

Нема коментара:

Популарни постови