Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

четвртак, 19. новембар 2015.

Дворана „Батаклан”, на познатом париском Булевару Волтер

У „Батаклану” је увек било бучно али весело

Једна од најпознатијих музичких дворана Париза, настала 1864, и пре трагедије која се десила у петак била је позната по контроверзама
„Батаклан” у позадини након крвавог пира (Фото: Ројтерс)
Дворана „Батаклан”, на познатом париском Булевару Волтер, која је у петак 13. новембра, била поприште крвавог пира терориста, од чијих је метака страдало 89 људи, место је дуге културне историје и традиције, место на којем је увек било бучно али весело.
Једна од најпознатијих музичких тачака Париза настала је 1864, када је здање необичног изгледа, у кинеском стилу, саградио архитекта Шарл Дивал. Како преноси „Франс 24” име потиче од једне од Офенбахових оперета,а од почетка деведесетих дворана је проглашена историјским спомеником. У почетку је сала, која прима око 1500 људи, коришћена као место на којем су се изводиле оперете и водвиљи, потом је након Првог светског рата трансформисана у биоскоп, али је од седамдесетих година намена промењена – од тада служи за концертне спектакле. Током низа година мењали су се они који су салом управљали и који су је поседовали.
Док се испред улаза у „Батаклан” смењују млади људи, у жељи да оставе свећу или цвет у име страдалих и свих осталих жртава у Паризу, медији широм света подсећају на то која су све то велика имена свирала и певала на том мести. Едит Пјаф, Морис Шевалије, Џеф Бакли... „Гардијан” тако пише да су 1972. ту наступалиЛу Рид и Нико, потом се помињу Принц, Ајрон мејден, Џудас прист, Моторхед, Клеш, Кјур, Оејсис... И поред већих дворана, попут „Зенита” или „Берсија”, музичари су често бирали баш „Батаклан”, тврдећи да има посебну, пријатну и домаћу атмосферу. Место је било синоним за француски рок и младе бендове – музички критичари кажу да је концерт у „Батаклану” био знак да сте успели да изађете из анонимности, пише „Њујорк тајмс”.
Здање је познато и по неким контроверзама још од 2000. Антиционистичке групе протестовале су баш испред њега 2007. и 2008. пошто су се ту одржавали произраелски програми. Како пише израелска штампа, Жоел и Паскал Лалу, двојица браће јеврејског порекла, изашли су из посла након неколико деценија и продали салу пре два месеца, из страха због претњи исламиста. „Тајмс оф Израел” истиче да је још 2011. један од чланова терористичке групе „Армија ислама”, огранка Ал Каиде у Гази, изјавио безбедњацима у Паризу да планирају нападе на „Батаклан” јер је у власништву Јевреја. Иако према досадашњим извештајима француске полиције нема индиција да је антисемитизам био један од елемената напада који се десио у петак, истрага ипак није дала одговор на питање зашто је баш „Батаклан” изабран за мету. Садашњи власници огласили су се на друштвеним мрежама одмах након покоља – изражавајући огромну тугу због страдалих обећали су да ће у једном тренутку „Батаклан” опет отворити своја врата.
М. Д. објављено: 18.11.2015.  у Политици

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

jedan detalj | 19/11/2015 12:23
Kusturica i "No smoking orkestra" su imali novembra 2007 koncert u Bataklanu

Нема коментара:

Популарни постови