Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)

Čuvajte mi SFRJ kao zenicu svoga oka (Tito)
ЛеЗ 0011247 . - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв. јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан, због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се, са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета – Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно, највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова, познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких, војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске, политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава, од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа. И ко ту може бити пријатељи Србије?!

Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

понедељак, 19. децембар 2016.

Оружани напад на руског амбасадора је извршен за време отварања изложбе фотографија „Русија у очима Турака“

АТЕНТАТ У АНКАРИ: Руски амбасадор преминуо након рањавања на изложби (ВИДЕО)
Новости онлине | 19. децембар 2016. 17:25 > 18:12 | Амбасадор Русије у Турској Андреј Карлов преминуо је након атентата за време руске изложбе у Анкари
Амбасадор Русије у Турској Андреј Карлов преминуо је након атентата за време руске изложбе у Анкари,преноси Спутњик.
Према саопштењу турске телевизије, оружани напад на руског амбасадора је извршен за време отварања изложбе фотографија „Русија у очима Турака“.

Наоружани човек је Карлову пуцао са леђа, док је он завршавао говор на отварању изложбе. Након пуцњаве, амбасадор је пао. Полиција је ликвидирала нападача.
У нападу је рањено још неколико особа, преносе турске телевизије НТВ и Си-Ен-Ен Турск.

Си-Ен-Ен преноси да је нападач узвикнуо паролу која се односи на Алеп.
На место несреће стигао је министар унутрашњих послова Турске Сулејман Сојлу.
Руски званичници сматрају да је напад дело радикалних исламиста.
Напад је изведен после вишедневних протеста у Туској због улоге Русије у Сирији, подсећа АФП.

петак, 02. децембар 2016.

уторак, 24. мај 2016.

"Хореум Марги", или "Житница Мораве"

Ново лице / Зорица Глигоријевић | 22. мај 2016. 08:50 | У Ћуприји ускоро наставак истраживања на месту некадашњег античког града. Прва фаза - сређивање остатака североисточне куле и њена обнова

ЈЕДИНСТВЕНИ музеј у Ћуприји у фази је реализације пројекта којим би се наставила археолошка истраживања на ужем делу локалитета по ком је и сам добио име - "Хореум Марги", или "Житница Мораве". Реч је о археолошком локалитету истоименог античког града који је егзистирао од првог до петог века нове ере.
Прва фаза пројекта обухватала би сређивање остатака североисточне куле и њену реконструкцију, која би, поред туристичког потенцијала, повећала и културно-историјску понуду града, који би, опет, добио нов симбол и простор за реализацију многих културних садржаја.
- ПРВА археолошка истраживања на овом локалитету рађена су шездесетих година прошлог века, а након откривања остатака североистичне куле римског града 1989. године, настављена су у више наврата. Радови су извођени на остацима североистичне куле, јединог приступачног дела локалитета. Мислим да су ова истраживања значајна, не само за Ћуприју, већ за целу Србију, с обзиром на то да је ово битан центар из римског периода у овом делу Србије - каже Новак Новаковић, директор Музеја "Хореум Марги".
Према његовим речима, локалитет се простире на 9 хектара, али се 80 одсто налази на територији касарне, што онемогућава даља истраживања. Шездесетих година прошлог века отворено је десет сонди у којима су нађени делови инфраструктуре града, остаци терми, бедема и мноштво археолошких предмета, пре свега, камене пластике, која чини сталну поставку Музеја.
- Иако се о римском граду зна врло мало, познато је да је имао статус града од првог века, и да је био значајно римско утврђење, трговински, војни и економски центар. Имао је комплетну структуру једног римског града са јасно дефинисаним улицама, јавним просторима, фонтанама, термама, храмовима, ковницу новца и оружја, као и складишта жита којим се снабдевала читава Мезија Супериор, све до Македоније - оцењује директор Новаковић.


СЕВЕРОИСТОЧНА КУЛА
КАКО истиче Новаковић, постојали су пролази, који су, заправо, представљали остатке римске канализационе мреже, али их ниједан стручњак није истражио. Деца која су улазила у њих налазила су каменчиће од мозаика.
- И североистична кула, која је служила за одбрану града, случајно је нађена приликом радова на проширењу капацитета зграде поште, која се до 1993. године налазила на месту данашњег Музеја. То је једина лоцирана кула, а пошто се претпоставља да их је било више, надамо се да ће наставак археолошких истраживања обогатити сазнања - каже Новаковић и додаје да је ове године у плану и сређивање улаза, степеништа и фасаде Музеја.


Ново лице

петак, 22. април 2016.

Amira Medunjanin & REKA - Balkan River of Music - Zapjevala sojka ptica





Објављено је 17.09.2013.
Amira Medunjanin & REKA Balkan River of Music Zapjevala sojka ptica 3 SARAJEVO SEVDAH FEST

понедељак, 18. април 2016.

БАЛКАНСКИ СИНДРОМ / Александар Лукић

БАЛКАНСКИ СИНДРОМ

1
( Бестрагија )

Мастиљав сан не појашњава природу. Не замлаћивати се
појашњавањима: Убудуће се могу ослонити на имена и
презимена, ту је све коначно.
Јесте ли чули причу о кучки која се преметнула у лисицу?
У јабучару кучка под најстаријом зуквачом брлог
начинила, да се окоти. Власник је открио и појурио
мотком. Успео је да јој пребије задње ноге. Кучка је умакла
и склонила се у јазавичју јазбину. Тамо се и окотила.
Поломљених ногу ноћу се довлачила до живинарника,
клала кокошке и носила их, штенцима. Перје је омамило
лисице, па се и оне населише унутра. Нико није видео и
не уме описати како је подељена јазбина и какав је
склопљен савез. Штенци су престали да сисају. Кучка их
је снабдевала прекланом пиладијом, кокошкама дропљама
и понеким певцем. Наравно, ловци први открише
јазбину. И запалише ватру на улазу у јазбину, оног дана
када су лисице изашле у лов. Дим је увирао у утробу
земље, из које се чуло завијање. Али ништа не истрча из
јазбине на наперене ловачке двоцевке. Ископаше ловци
ашовима јазбину. И нађоше угушене димом непомичне
кучку и кучиће. Тад довикну један - Лисица!
- Не, ово је кучка ! рече други.
Изби свађа око установљавања истине.
Везаше их за задње ноге и понесоше низбрдо кроз малињаке
црвене и крте.
У селу је најстарији ловац пресудио : Лисица!
Кучку су одрали Цигани, знајући да деру кучку а не
лисицу. Небо се натмурило кад су завршили драње, као
да се приближава смак света...
Какво би то могло бити приповедање -
наставити причу о уморним ловцима задовољним
исходом лова. Цевчили су дудињару ракију и кашљали
као што кашље метиљава овца уверени да су истребили
лисице у свом крају.

Наредна ноћ их разувери : у свитање открише перје и крв
у живинарницима, много откинутих глава, црвене кресте
певаца. Устукнули су као пред чудом, као пред чинима.
Никада ловци не могу истребити све штеточине и лисице.
Шта рећи о новим покушајима ловаца?
Лисице су увек налазиле начина да измакну. Ни најбољи
пси им нису могли ући у траг. Кобац је с висине пратио
кретање лисица, али њега ловци нису питали за савет.
Пустили су коња, бељег од чаршава болничког, да иде
сам на испашу, брдима и брложинама. Очи су коњске
тамне као сомот. Влажне.
Пропланци су бадемасти, осушили се борови и скршени
леже налик на балване које је избацила поплава. И коњ је
полако одмицао уз међе и постајао све ситнији. Међе су
налик на степенице степеништа гледаног одоздо. Траве
није било у изобиљу. И коњ је пасао и одмицао.
Приближавао се њивицама са овсом, и маковима. Улазио
је у бестрагију пасући.
Разуме се, коњ није ни слутио какву моћ има трава коју је
пасао. Она га је опијала, и он је заборавио одакле је кренуо
и где треба да се зауставои, рзао је и летео, xилитао се
и њиштао као да је у њега ушао врели летњи ветар, ветар
који пали крв и гони напред, напред...

2
( Сеобе )

Неки су народи повесма, које моћне преље
намотавају на вретена. Руше им гробове -
кесерима, пијуцима. Преоравају гробља
и сеју кукуруз. Пале им манастире.
Зар је узалуд све?
Пламен прстен око обора, халабука.
Зар ни мађије не помажу? Зашто жмурећи
ћутке закласмо црног петла на кућном прагу? Зар узалуд
не предемо вуну, не перемо рубље, маказе не отварамо,
вериге не завезујемо?
Зар узалуд упредамо врпцу са свињском длаком, па је
бацамо на раскршће вуковима? Је ли то свети Мрата
напратио хромог кривељана на нас?
Зар морамо да селимо? И коме остављамо
огњишта прадедова, манастире и тапије?
Сове бирају напуштене куће, у којима ноћу
нечисти духови подливају млеко од феникса са желуцем
од змије црвене.

3
( Крстовдан Срба на Косову)

Долазак мудраца са истока, бекство Исусово у Египат,
Ирод убија витлејемску децу, а на Косову их силују ,
ископавају им гробове - тамо је непрестано Црни или
Велики Петак, Крстовдан који траје од Ускрса до Ускрса,
од Косова до Косова.
Као да сам пошао за узвишеном страшћу вампирице.
Само курва, злочин и мрак могу да заведу тако далеко.
Где пас не лаје ни петао не кукуриче. Где су гласови вапијућ
их у пустињи. Где је спуштена рампа, иза које се мотају
сподобе у густој измаглици. Они што пале сламу,
уништавају воћњаке и винограде, трују изворе и бунаре,
што једу куће удовичке и убијају из потаје. Што своје вође
госте и часте домаћински. Намножили су се безумници и
слепци, књижевници и фарисеји, лицемери што проходе
мора и копно да би добили следбенике, и кад их придобију
чине их синовима пакла двоструко већим од себе.
Оставише оно што је претежније у закону : правду и
милост и веру. Али нека вас то не превари. Јер ће многи
доћи у име Истине говорећи : Ја сам истина. И многе ће
преварити.
Чућете ратове и гласове о ратовима.
Гледајте да се не уплашите ; јер треба све да се збуде.
Али још није крај.
Јер ће устати народ на народ и царство на царство и
биће глади и помори, и змељотреси по свијету.
А то је све почетак страдања....
Али ко до краја претрпи, тај ће бити спасен".
Велико је Клубе, намотано добро, ко зна када : почело је
да се одплиће. Али слаба вајда од тог плетива, кад је
начињено од старих xемпера, нова вуна ако је и упредена,
то је зато да би преварила,
ако буде могуће , и изабране...

4
( Преношење моштију )

Верујем да бих, када би ми поверили да направим инвентар
преношења моштију кнеза Лазара, био довољно луд
да се тог посла прихватим. Векови су као сита и решета
просејали довољно ствари и неоходно сачували за себе.
Прошлост је осакаћена, обезглављена, као Јован
Крститељ и као кнез Лазар.
Лазар је пошао у бој, као вожд, не као војсковође које
командују из позадине и чекају на исход без огреботине.
После пресудне битке, Лазар није пребројавао мртве
непријатеље, није наплаћивао победу. Имао је преча
посла.

Обретеније главе кнеза Лазара чини се да је чудо, које је
народ измислио, или калуђери, у сваком случају у вези је
са слободом, Богом и његовим намерама.
Не пораз, слобода је судбина Срба од Косова до
Раванице. Од Лаба и Ситнице до Сент Андреје и Росије
нисмо се огрејали на истој ватри.
Чувари Лазаревих моштију, од првог до последњег, нису
писали мемоаре. Не беху ни грифони ни лавови. (...)
Једина ствар којој су кроз векове остали верни Срби на
челу са својим истинским Вождом јесу бдења, служба
поразу и слобода. Читава би књига била потребна да до
танчина опише линију која повезује места до којих су
стигле мошти, које су имале чудесну моћ и невидљиву
погонску снагу.Када се Кнез врати у свој дом, под Кучај
планином, у гробну задужбину коју је саградио о свом
трошку и о своме хлебу за своју душу, онда ће и прошлост
почети да превире као вино.
Нестаће слаткоће и киселине...

5
( Црна свадба )

Прошли су сватови са црним петлом у руци, барјацима и
пуним бардацима.
Дарове су носили у корпама прекривеним белим прекривач
има. Успут им се прикључили чудни ненанци празних
руку. И потегавши из бардака, почеше да лају.
Завада наста око мираза.
Папирнати новац не даје се у мираз.
Неко потегну нож, а неко пиштољ.
Грдно крвопролиће наста.
Невеста је узалуд тражила свога младожењу и мртве није
ни покушавала да преброји ...

6
( Невероватне ствари )

Несрећника ( читај : самоубицу, ковача) укопаше изван
гробља, са напереним удом. Сељанкама, које су га окупале,
можда се понајвише због тога привиђао ноћу са
удом Пријапа и очима крупнијим од челиканца. Давали су
му помане три године редом, јер овим народом влада
Култ мртвих, али и после тога наставио је да навраћа у
своју затворену ковачницу и да шири Страву. По месечини,
улазио је у авлије и баште, у штале и амбаре,
у удовице и богомољке, и најдуже се задржавао код опајдара
и копилуша, између шимшира и јасмина, у сећању.
И то му не би доста, него поче да се меша са снашама и
источницама и прави - вампировиће...

7
( ХРОНИКА, верзија А )

Рат се удаљавао, порези су повећавани.
Око Ђурђевдана није слављен Ђурђевдан, нису певане
песме ђурђевске, већ неке друге.
Нису певане у порти, већ испред зем. задруге. Тамо су
говорили и певали углас неке друге ствари. Ваљда је све
то требало да се чује надалеко. И из суседних села
одјекивале су исте песме и ствари ...

8
( ХРОНИКА, верзија Б )

Декретима се може штошта побољшати на гробљима.
Дошло је друго време - велико ферије народне
демократије и корачница...
Дотрајала одела и трн кроји.
Дошли су други закони, уместо једног јединог једнаког за
све, који се не темељи на главама и члановима, већ на
образу.
Дошла је Сила, која Бога не моли и која ће се са временом
устајати као расо до злог бога!
Дошле су непогоде и суше,
вађење воћњака и винограда,
запуштање воденица.
(Око кућа расте бујан коров.)
Дошли су славни писци, што у кућној радиности трукују
биографије врагова, као сувенире.
Под изговором рушења старог, рушени су салаши и магазе
- свиње се слично понашају кад их обузме ришкавица!
Неко је однео и сакрио Угаони камен -
изнова треба клесати камење за темељ.
Још се није родио клесар, ни човек који ће све разумети и
заплакати над судбином.
]утање је прешло у навику.
Отварам трап, вадим кромпир,
одвајам трулеж и клице.
Слама из трапа има пожутелу боју тестамента...

9
( ХРОНИКА , верзија Г )

Писац ХРОНИКЕ зна: Раздаљину, између Бога, ћурана,
пауна и писца ХРОНИКЕ, још нико није почео да мери,
можда зато што је огромна?
Бог је високо, а грешке су много ближе.
Грех је још ближе, у самом дну срца.
Паунова још има у зоо- вртовима,
у паровима шетају испод високог дрвећа,
приклањајући се сенкама и тишини,
као фламингоси, крицима перивоја,
крицима рајских птица.
А ћурака се намножило толико, да нарашћују једне друге!
Где је ћуран, који им треба, заљубљен у себе - налик на
све друге ћуране - што се шепуре својом територијом, и
нарогуше и оглашавају, чим се неко други приближи,
петао, пас, твор или мачка, или случајни пролазник?
Испилиће се ускоро, испилиће га виори, који изненада
долазе. И тад се неће смањити раздаљина између Бога,
ћурана, пауна и писца ХРОНИКЕ...

10
( Балкански вампир )

Нађе се још понеко ко се осмели
да у љубавном загрљају,
у грчу своје невесте по коју реч изусти.
Краља Александра Карађорђевића
убио је вампир.
Ноћна балканска мора.
Троја је разорена због једне жене,
то је оно на шта рачунају и балкански покровитељи, у
њиховом су рачуну старе мржње, кавге и неспоразуми.
Затворим једна врата, отворе се толика друга. Промаја
мирише на ужегле заблуде.
Данас сам схватио најгоре. Читајући роман
НА ДРИНИ ]УПРИЈА, заправо XXI - XXII поглавље.
Сетио сам се речи великог хрватског католичког прелата
Јураја Штросмајера : " Наши су људи опседнути Босном
и Херцеговином, као рода јајетом..."
Аутроугарска је мртва, да, али да се повампирила,
сведоче бебе набијене на шиљате летве плота, српске
цркве унутар којих касапе Србе секирама и ножевима ...
велики железнички мост упола срушен бомбардовањем,
на коме кољу и бацају у Саву, мутне и крваве воде Саве
и Дунава које су носиле толико лешева на које су падала
јата гаврана, поклана свадбена поворка извађена из
Дунава близу Карабурме, скрнављење ковчега кнеза
Стефана Штиљановића, разбацане свете мошти цара
Уроша,
крађа из ковчега кнеза Лазара :
1. сребрни позлаћени крст за целивање,
2. пар сребрних наруквица филигран израде,
3. пар сребрних пафта,
4. митра, по традицији Патријарха Арсенија ИИИ , украшена
камењем и бисерима... итд., итд.
Сад је много јасније,
долазе времена када ће оклевање бити горе од смрти.
Врт је претворен у алугу, у баруштину на чијем дну има
довољно гмазова и гадости. Сврачци гутају кочоперне
гусенице.
Видео сам жену која је октинула цвет из врта величине
мачјег ока, сакрила у недра и осетила руку која вршља.
Која разголићује људску душу.
Пала је киша и збрисала трагове
које сам обележио врбовим прутовима.
Пале су звезде. Згасле. И то није све.
Неком ћу предати архиву коју су брижљиво
чували чланови неколико генерација моје фамилије. Сад
само неколицина зна оно што треба да се догоди, што је
започело, што је записано у пророчанству.
Пророк је, расејан, идући улицом отишао далеко испред
догађаја. Наставио да лута пољима, стрњикама,
привржен неким датумима које ће много касније
обележити.
Мимоишао се са сопственом смрћу, са зимом, пролећем
и летом. У јесен је угледао јато дивљих гусака, без предводника.
Иако су летеле даље, и даље, клину је нешто
недостајало. Јато је памтило осим места на коме се
срушио предводник и дужину пута.
Фригидно племе је оно које је изабрало утабане путање,
једносмерну улицу, усавршени заклон у коме се теши
дрогом.
Страх ме је од Јавне Куће.
Понизни су они који се понедељком наглас јављају.
Задње мисли човека гурају дубље у пећину. Набасао сам
на једно јато, које је управо полетало из мочваре.
Препознао сам карике проклетства. Људи који долазе, са
зубима оштријим од шила. Кезе се са венцима лука око
врата, глођу кости изукрштане и шупље. Ништа није
свршено, на реду су оцеубиства.
Црни косови се гнезде на рушевинама. Цивилизација је
победила кугу, динамит је поштетио цивилизацију. Они
који су против мишљења, религиозно су оронули.
Као красте кожу, буђ је прекрила унутрашњост пећине.
Пукотине се затварају као усне, гутају историјску нит.
Изговарају се страшне речи иза дуплих врата и прозора,
а оно што пише у поверљивим актима добро закључаним
у сефовима близу је безумља. И неистине постају вредне.
Али и истина добија, незнање, повећава њену вредност
временом. Одмандаљују се засуни који су до скора били
замандаљени. Ко зна шта све има иза њих?
Халејева комета претходила је катастрофама, биланси
Првог и Другог, грађанских ратова, као да су заборављени,
као и присебност. Мислио сам да ће крај ХХ
века бити кишовит и успаван. (Тешко оним народима који
имају кумове и које поново и поново покрштавају.)
Несрећни су они народи чије гробове преоравају, цркве
скрнаве, а жене и децу силују. Позлеђене су старе ране
које никада нису биле ни зацељене. Грудве снега топе се
на фасадама, након штрајкачких најезди. Силовање речи
постало је уносно за неке, као и подметање и извртање
чињеница. Мом народу не преостаје друго до да шије
покровце, нариче.
Нема више наде. Ни бега на север .
Макијавели је овековечио апсурд.
Апсурд је постао збиља.
Покровитељи ћутања се држе тога изума и дандањи.
Дошло је оно што је требало да дође,
што прижељкује власт, кад су пријатељи као огледала,
која бележе и најневажније појединости. Људи немирних
савести имају мука, јер су им се у глави намножила
огледала.
Пећина расте као вулва, и као узбуђена женка може да
прими чудовиште минотаурских фалусних димензија.
Нема већег проклетства од сумње коју човек усади.
Страх ствара невероватне савезе.
Сваке вечери саслушам временску прогнозу. Родила се
једна партија усамљеника којој је суђено да игра као на
позоришним даскама у атмосфери која подсећа на агонију
и трагедију.
Ретки су они који се могу присетити поратних свадби.
Држава која има превише тајни,
нема верних поданика.
Све више је оних који ћуте, а они који највише ћуте и који
су одлучили да умру ћутећи, шире колеру.
Они који никада нису рекли оно што мисле и осећају, неће
се смирити ни у смрти.
Они који су се сакрили у хајдучке зимовнике, одшкринули
су врата да видимо вулву из које се помаља глава
новорођенчета.
Изумрле су свраке, зловреме и крешталице, које су
најављивале присуство човека, терале на узбуну. Тад
смо поново почели да размишљамо, у ствари сећали смо
се ствари које смо заборавили, и сећања су навирала као
глисте после летњег пљуска.
Није лако говорити праве речи.
Није лако ићи путем криомице.
Није лако писати стихове.
Није лако умрети усамљен.



ВАМПИРОВИЋИ*

Села су десетковали, стоку поклали као вуци и развукли
по спрудовима. Најбоље комаде меса приграбили су
себи, а остало препустили вранама. Не крче путеве, него
газе и ломе што им се испречи.
Долазе из ритова и баруштина које базде на карабит.
Говоре неразумљиве речи.
Терају магарце претоварене робом сумњивог порекла. И
има их доста, не могу се пребројати, као ни мрави ...
___________

* Рукопис Вампировићи претходно је имао наслов
Повратно коло. У рукопису су још биле дуже песме But to
come back to my problem , Повратно коло , ( ушле су у другу, шесту
Лукићеву књигу, у Брод лудака) . Већина песама, претходно
објављена, по нашим часописима, у овој књизи одштампана је писмом
CTimes , песме које се овде први пут објављују одштампане
су курзивом. Иначе, на првој страници рукописа
Повратног кола, оног који је Просвета накнадно вратила,
беху упутства за слагање и прелом исписана руком Богдана
Поповића ... Редослед песама у књизи је промењен, као и
наслов једне песме. Све остало је онако како је првобитно
било, написано и објављено у периоду 1988 - 1990 . године.
- Крајем 1994. - 2. септембра 1995. (М. Лукић) ( Напомена
приређивача, објављена у АЛМАНАХУ за живу традицију,
књижевност и алхемију, 1/1998, Београд)

= Извор: Александар ЛУКИЋ ФАРМА ПОСКОКА  Сабране песме, 1986 – 1991, Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2006., стр. 89 - 98

 Александар Лукић је први добитник највише књижевне награде Едиције ЗАВЕТИНЕ - Амблем тајног писма света, за књигу ЈАСПИС (2008) . Награда је неновчана,симболична, не додељује се само за једну књигу, већ за читав опус, у коме постоји евидентан раст од прве објављене до најновије, тј. награђене књиге. И састоји
се, ево, у публиковању целокупног књижевног опуса..
Библиотека
Добитници књижевне награде Амблем тајног писма света
Коло I
Александар ЛУКИЋ
САБРАНИ РАДОВИ
ФАРМА ПОСКОКА
У вагону Розанова. Оснивач подземне престонице.
Страшни суд (детаљи). Вампировићи
(Прва књига сабраних песама)
НЕЕВРОПА. БРОД ЛУДАКА
Европа. Брод лудака (Друга књига сабраних песама)
ЛЕГЕНДЕ О РАМОНДАМА И РУЖIЧАСТОМ
ПЕСКУ МЕСЕЧЕВОГ СМАКНУЋА
Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа.
У долини зидова . (Трећа књига сабраних песама)
ЈАСПИС. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. ЛИБЕЛА
Јаспис. Немушти језик. Либела
(Четврта књига сабраних песама)
МАЕСТРО ПЕР ПЈЕТРО
Роман. (Пета књига сабраних дела)
ВЕСЕЛА МУМИЈА. КРИВЕ КИКЕ
Драме. (Шеста књига сабраних дела)
О УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ
Оглед о богочовечанском реализму и М. Лукићу
(Седма књига сабраних дела)
МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА
Интервјуи, огледи, есеји, чланци, препеви. Бездана уметност
(Осма књига сабраних дела)
_______________________
Редактор и главни уредник
Мирослав Лукић
Одговорни уредник
др Димитрије Лукић
Прво дигитално издање  

Лето 2008.

       _____________________  Један од највећих и уједно и најусамљенијих песника балканског синдрома и балканске бестрагије, коме не можете не веровати је Александар Лукић, један од најхрабријих песника који је у српској јавности деценијнама укриван од лажних песника и њихових помагача. више се у ствари о Лукићу зна као једном од најагилнијих издавача у Србији у тешка времена, као о уреднику "Браничева", али и са тога места је смењен доласком напредњачко-социјалистичке коалиције пре неколико година, по кратком поступку и без икаквог образложења. Најбољи увид у дело овог аутора је прво дигитално издање Сабраних радова Александра Лукића, публиковано у лето 2008. године, које се још увек може поручити . Најједноставнији и најбржи начин поруџбине:  Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишуу електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,и број – Control number).
        Цена овог ЦДа 60 ЕУРА (Поручиоци из Србије  плаћају противдинарску вредност). Новцем скупљеним продајом овог ретког издања финансира се штампање књ. часописа „Заветине+“
       = видети више: Директно поручивање

Популарни постови