СТАНА, жена познатог члана банде Ал Капонеа Антуна Године, мистериозна је плавуша која је донела оружје убицама краља Александра Карађорђевића у Марсељу, ексклузивно открива за "Новости" Милан Богојевић, аутор књиге "Атентат 1934.".
Богојевић је ово пронашао у исповести Марије Кватерник, супруге Еугена Диде Кватерника, који је предводио атентаторе у Француској и био један од најближих савезника Анте Павелића. Ови налази српској јавности нису били доступни. Вишегодишњи телохранитељ породице Карађорђевић, који ужива њихово велико поверење, између осталог жели да истина о убиству краја ујединитеља буде до краја расветљена. Документује је обиљем фотографија, цртежа и записа које је прикупио на разним местима.
- Једна од мистерија атентата на Александра Карађорђевића која никада није са сигурношћу решена јесте ко је у ствари "плава дама" или "лепа плавка", која је прошверцовала оружје и бомбе у Француску и пред сам атентат их донела убицама у хотел "Модерн" у Ексу - говори Богојевић. - Током припреме матаријала и документације за књигу, нашао сам поприлично чврст доказ да је то била Стана Година. Нема сумње да је Еуген Дидо Кватерник знао идентитет "лепе плавке". Његова супруга тврди да је то Стана Година.
Овај податак имала је и југословенска тајна полиција, на основу истраге Владете Милићевића, који је био задужен да разоткрије овај злочин, како би се коначно скинуо вео тајне са убиства Александра Карађорђевића.
ЖРТВА ЈУГОСЛАВИЈЕ- КРАЉ Александар је био жртва Југославије коју је створио - тврди Богојевић. - Она му је дошла главе. Касније, када је после Другог светског рата на власт дошао комунистички режим, на све начине је покушано да се и помисао о овом делу наше историје, последње краљевине, потпуно потисне. Да је народ заборави и то је било поновно убиство краља Александра. Јосип Броз није могао да поднесе конкуренцију, макар она и била под земљом. У томе је, нажалост, био и ефикасан.
- Истрага Милићевића дуго је оспоравана, наводно иза атентата стајала је Хитлерова Немачка - каже Богојевић. - Оптуживали су га да фалсификује истину, јер нема никакав материјални доказ да је помагач била Стана Година.
Њено лажно име, према пасошу који је нађен, било је Марија Вондрачек. Особље хотела "Модерн" у Ексу у коме је боравила 6. октобра 1934, у сведочењу ју је описало као "лепо развијена, висока, смеђе косе, лепога лица, дискретно нашминкану. На себи је имала жуто-смеђи капут, на глави капу нагнуту према десном уху". Према информацијама до којих је дошао Богојевић, "плава дама" је оружје преузела 26. септембра у Лозани, а предала га је атентаторима тек 8. октобра. На тај начин они нису могли бити разоткривени и били су сигурни до поласка на атентат.
- Када је Павелић почео да припрема атентат у Марсељу, сетио се својих верних сарадника Стане и Антуна Године. Стана је била корисна као курир и била је идеална особа да пренесе оружје и експлозив у Француску. Она је отпутовала возом за Париз, изигравајући госпођу средњих година која је у другом стању. Са собом је носила експлозив и оружје - наводи Богојевић. - Њен супруг Антун био је врсни фалсификатор и за усташе је фалсификовао пасоше разних земаља, што је много отежавало рад службама безбедности. Усташе су знале да на једном путу промене по неколико пасоша разних земаља. Касније је Антун обављао важне послове у НДХ. Био је шеф тајне полиције и водио је рачуна о безбедности Павелића, човека који се прогласио поглавником Независне државе Хрватске.
Потрага за "лепом плавком" вођена је у скоро целој Европи. Готово све државе су истражитељима понудиле своју "Марију Вондрачек", чији је идентитет Стана Година украла и тако ушла у Француску. О њој је са посебним интересовањем писала читава светска штампа, посебно после објављивања политичког романа Анте Павелића 1936, под називом "Лепа плавка". Европска полиција је тада показала велико интересовање за мистериозну плавушу претпостављајући да би их она могла одвести до налагодаваца и организатора, па су широм Европе кренула хапшења сумњивих плавуша.
- Француска полиција је била најактивнија - открива Богојевић. - Управо су Французи утврдили да је "плава дама" била пријављена у хотелу под именом Марија Вондрачек, такође да је из Италије пренела атентаторима оружје. Многи сведоци су говорили да је на четири кофера које је носила са собом имала налепнице са ознакама Трста. Истрага је утврдила да је оружје произведено у фабрици "Анђелини и бернардон" заиста из Трста. Хапсили су све сумњиве даме у месецима после атентата. Полиција у Бордоу подигла је потерницу за дамом која се представљала као грофица Сибиле Фон Шуленберг. Она је ухапшена у Паризу и испоставило се да се ради о Немици Марији Тред. Ова дама, међутим, није била "плава дама" коју су тражили због убиства краља Александра, али је наводно била немачки шпијун.

НИ ПЛАВА, НИ ЛЕПА
НЕМАЧКА полиција ухапсила је 17. новембра 1934. Немицу Валерију Марковат, супругу Славка Цихлара, усташе из Берлинске централе. Италијани су у Милану привели данску плесачицу Мају Кристенсен, под сумњом да је она мистериозна плавуша за којом се трага. У Загребу су сумњали да је "лепа плавка" Дора Франк, ћерка др Франка, оснивача франковачке странке, којој се напрасно изгубио траг и нико није знао где се она налази.
- Трагом информације да је у хотелу нађен пасош Марије Вондрачек, белгијска полиција у Лијежу је претресла стан њених родитеља - каже Богојевић. - Наводно су пронашли писма која би могла да је повежу са усташким покретом. Испоставило се да то није та Марија Вондрачек, јер је име у пасошу било лажно. Полиција у Лијежу констатовала је да су фалсификовани лични подаци, али не и фотографија. Права Марија Вондрачек није била ни плава, ни млада, ни лепа.

Марија Вондрачек